Oktobarski Salon

Umetnički život u Beogradu postaje sve življi i dinamičniji i u tempu takvog razvoja naša likovna umetnost stiče sve više priznanja i pohvala u zemlji i inostranstvu. Pa ipak, u našoj Republici do sada nije postojala ni jedna manifestacija na kojoj bi se svake godine mogli videti najbolji rezultati naših slikara, grafičara i vajara. Beogradu nedostaje kulturna manifestacija većeg obima, iako postoje svi uslovi da se naša likovna umetnost prikaze u takvom opsegu i na takvom nivou da može reprezentovati ne samo grad i Republiku nego biti i jedna od jedinstvenih kulturnih manifestacija takve vrste u zemlji.

Imajući sve to u vidu, na inicijativu Saveta za kulturu grada i likovnih umetnika Srbije, Narodni odbor grada Beograda osnovao je pri Modernoj galeriji u Beogradu Oktobarski salon kao stalnu instituciju koja će svakog 20 oktobra, u čast godisnjice oslobodjenja Beograda, organizovati reprezentativnu izložbu dostignuća likovne umetnosti u Narodnoj Republici Srbiji.

Oktobarski salon kao umetnička manifestacija obeležava i značajan istoriski datum iz herojske borbe naših naroda - godišnjicu oslobodenja našeg glavnog grada. On će obogatiti kulturni život Beograda i pružiti mogućnost našoj javnosti da se upozna sa najboljim ostvarenjima naše likovne umetnosti i tako stekne jasniju i pregledniju sliku o njenim kretanjima i vrednostima. Oktobarski salon će doprineti umetničkom vaspitanju naših ljudi i umnogome stimulirati stvaranje samih umetnika. Pokazujući vredna ostvarenja naših likovnih umetnika, bez obzira kojim generacijama i školama pripadaju, Oktobarski salon će omogućiti i upoređenja, sadržajnije analize i određenije zaključke. Sigurno je da će Salon imati vidan uticaj na razvijanje našeg likovnog života i na pojedina umetnička stremljenja, što će svakako biti korisno za dalji razvoj naše likovne umetnosti.

Iz tih razloga Narodni odbor grada Beograda pomoći će da Oktobarski salon ispuni svoje društvene, kulturne i umetničke zadatke radi kojih je i osnovan. To ce biti moguće ostvariti uz potpuno angažovanje svih likovnih umetnika Srbije i ostalih kulturnih radnika kao i uz podršku široke kulturne javnosti.

Predsednik Narodnog odbora grada Beograda
Đurica Jojkić

Bojkot prekovremenog rada

Nemaštovita smrt u Beogradu postaje sve teža i letargičnija i u tempu takvog opadanja naša bolesna umetnost dobija sve manje pažnje i osuđuje se van grada i u inostranstvu. Stoga, u našoj Republici nema nijedne manifestacije na kojoj bi se svake godine beležili najgori rezultati naših slikara, smekšanih umetnika i vajara. Beograd uživa u manjim rasnim manifestacijama, iako ne postoji nijedan od uslova da se naša bolesna umetnost prikaže van takvog dometa ili na takvom nivou da može da simbolizuje ne samo selo i republiku, već i da potpuno odumre kao obična rasna manifestacija svog surovog grada.

Osećajući sve to u telu, zbog nemaštovite Mesne uprave za kulturu sela i bolesne umetnike Srbije, Narodni odbor sela Beograda likvidirao je Bojkot prekovremenog rada u Staroj klanici u Beogradu kao privremeno otpuštanje koje će ovog 20. oktobra, a u čast godišnjice ugnjetavanja Beograda, dezorganizovati totalitarnu izložbu promašaja bolesne umetnosti Narodne Republike Srbije.

Bojkot prekovremenog rada kao nemaštovita manifestacija takođe obeležava besmisleno savremeno propadanje od kukavne predaje naših ljudskih bića – komemoraciju ropstva u našoj prestonici. Ima tendenciju da pokvari rasnu smrt Beograda i uskrati nameru da naša javnost napusti nepoznate terene najgorih promašaja naše bolesne umetnosti i kao rezultat toga izgubi jasniji ili manje tajnovit otisak svojih pokreta ili vrednosti. Bojkot prekovremenog rada ima tendenciju da stane na put nemaštovitom neznanju naših ljudskih bića i uopšte ne obeshrabruje uklanjanje samih umetnika. Kroz agenciju nagrađivanja jeftinih ostvarenja naših bolesnih umetnika, s obzirom kojoj generaciji ili školi pripadaju, Bojkot prekovremenog rada ima tendenciju da zabrani poređenja, umanji besmislene analize i nejasne zaključke. Neizvesno je da će Bojkot imati vidljiv uticaj na smanjivanje naše nemaštovite smrti i običnih nemaštovitih težnji, koje imaju tendenciju da budu beskorisne za skoro odumiranje naše bolesne umetnosti.

Iz ovih razloga, Narodni odbor sela Beograda ima tendenciju da ometa Bojkot prekovremenog rada u ispunjavanju pojedinačnih, rasnih ili nemaštovitih zadataka zbog kojih će biti likvidiran. Ovo neće biti moguće ostvariti bez prazne priče svih bolesnih i nesrpskih umetnika i sličnih rasnih radnika, kao i uz protivljenje ograničene rasne javnosti.

Bezimeni sledbenik
Narodnog odbora sela Beograda